Sta kaze kritika ?

Filmska kritika
Vesela bioskopska predstava
Film: „Zavet”, režija: Emir Kusturica, uloge: Uroš Milovanovic, Marija Petronijevic, Aleksandar Bercek, Ljiljana Blagojevic, Miki Manojlovic..., trajanje: 127 min., proizvodnja: Srbija–Francuska 2007.

Posle svetske premijere na ovogodišnjem kanskom i domace na festivalu u Novom Sadu, film „Zavet” Emira Kusturice od danas pocinje redovno da se prikazuje u Srbiji. Ekskluzivno, ekstravagantno, a neko bi mogao reci i egocentricno, tek film ce se vrteti u jednom jedinom bioskopu u zemlji – onom u Kusturicinom Drvengradu, na Mokroj Gori (?)!
Kako, zašto, je li moguce i isplativo, pitanja su za direktan razgovor sa autorom, dok redove koji slede, posvecujemo njegovom filmu.

Vatrometni „Zavet” (srbijansko-francuska koprodukcija), u celosti sa povišenom temperaturom od, recimo, 38,5 stepeni, film je snimljen za autorovu dušu i smeh gledalaca. Velika, energicna posveta životu, ljubavi, ali i radosti filmskog stvaranja.

U njemu necete otkriti nekog novog Kusturicu. Još uvek je to onaj „dobar – stari Kusta” što ne koketira sa aktuelnim filmskim trendovima, ne trudi se da bude moderan, vec je još uvek iskren, radoznao, zapitan, a zaljubljen u film poput deteta. Još uvek je odan svojoj estetici, poletan i svež, brz i dinamican, a pomalo patrijarhalan.

Taj i takav Kusturica, inace jedan od retkih svetskih filmskih reditelja kojima se može da rade samo ono što im se apsolutno dopada, u „Zavetu” se opet poigrava sa žanrom komedije. Vodi je od apsurda do farse, slepstika i burleske, uvlaceci u taj vrtlog galeriju „alanfordovskih” i „montipajtonovskih” likova, zanosne pejzaže i životinjsku menažeriju, vazda u funkciji pikantnih sporednih junaka u prepoznatljivom autorovom nadrealnom svetu (koscenaristicki kreiranom od strane Ranka Božica i Emira Kusturice).

Iako po sentimentu delimicno podseca na „Secaš li se Doli Bel”, „Zavet” se prirodno nastavlja na „Život je cudo”. Rat i ljubav protutnjali su u ovom prethodno snimljenom filmu pitominom zlatiborskih pejzaža, na kojima su sada (u „Zavetu”) nastupili mir i tranzicija. Otvorio se i prostor za suceljavanje nezbrinutog srbijanskog sela i raspomamljenog srbijanskog grada, za autorove žaoke na racun onoga što se zove demokratija u aktuelnom srpskom društvu. Naravno, i za Kusturicino satiricno razracunavanje sa novim svetskim poretkom i globalistickim zamešateljstvima kojima je ocigledno „antiprotivan”.

U idilicno, patrijarhalno i napušteno selo, Kusturica smešta neke od najlepših elemenata svoje poetike, lirskih pasaža i citata – posveta Tarkovskom („Ivanovo detinjstvo”, „Andrej Rubljov”) i Feliniju, replike koje u sebi nose jednostavne, životne istine i obilje ljubavi (ima doduše i Titove slike i štosno upotrebljenih suza tokom tv intoniranja sovjetske himne...). Moderni grad, rezervisan je za moralni sunovrat i životni haos, kontroverzne biznismene i politicare, sveopšti blud, evropejske kopiste..., ali i Kusturicinu posvetu stripu („Alan Ford”, „Talicni Tom”...), ubrzanoj geg-komediji iz perioda nemog filma (Caplin, Kiton) i raspamecenom humoru „Monti Pajtonovog cirkusa”. Sve je naravno obojeno i za stepen-dva više podgrejano muzikom, od rokenrola do turbo-pleh-folka (kompozitor: Stribor Kusturica, narocito uspela obrada francuske decije pesmice „Frčre Jacque”).

Do suceljavanja modernog i patrijarhalnog (konzervativnog), Kusturica dovodi kroz jednostavnu pricu o decaku – seljacetu Canetu (Uroš Milovanovic) koji silazi sa planine u grad kako bi ispunio zavet svom dedi (Aleksandar Bercek) oko koga se vazda vrzma seoska uciteljica Bosa (Ljiljana Blagojevic). Treba da proda kravu Cvetku, kupi ikonu Svetog Nikole i dovede devojku (Marija Petronijevic u ulozi Jasne). Ali grad je za Caneta cudo u kojem srece biznismena Baja (Miki Manojlovic) seksualno sklonog curkama, njegovu bandu i „poslovne partnere”– cizmaše bracu Krivokapice (Stribor Kusturica i Vladan Milojevic), koji ce ga na kraju spasti nevolja...

U filmu blistaju Aleksandar Bercek i Ljiljana Blagojevic, Manojlovic svojom karikaturalnošcu cesto izaziva smeh do suza, Stribor Kusturica osvaja harizmaticnom glumackom pojavom, a autenticnošcu i ležernošcu plene naturšcici Uroš Milovanovic i Marija Petronijevic. Komplimenti i direktoru fotografije Miloradu Glušici...

Zavoleli ga ili ne, tek „Zavet” je prava, vesela i bucna bioskopska predstava sa srecnim krajem. Rekreacija za gledaoce. Kako sada stvari stoje – nema vam druge, put pod noge pa na Mokru Goru.

Dubravka Lakic
[objavljeno: 24.08.2007.]

Kusturica snima novi film ZAVET

Pogledajte zvanicnu prezentaciju filma

ZAVET

Na Balkanu sve moguce
Jelena JOVOVIC, 12. avgust 2006

U NEKOJ cudnoj pokretnoj kuci, preduzecu - autobusu firme "Krivokapic", u originalnom dizajnu by Kusturica, strpljivo, po ko zna koji put, iznova i iznova, jedan decak, Uroš Milovanovic, koji u filmu igra glavnu ulogu, momcica Caneta, poliva se vodom u improvizovanoj tuš-kabini, napravljenoj od lima. Tu su ga sakrili, i od bande lokalnog mocnika i bosa (Mikija Manojlovica), štite ga Topuz (Stribor Kusturica) i njegov brat blizanac Runjo (Vlada Milojevic).

Posle svakog tuširanja Urošu oblace bade-mantil, stavljaju mu kapuljacu na glavu, umotavaju ga, on iskace iz autobusa i trci do Kusturice da sa njim odgleda scenu i sasluša komentare i nove instrukcije.

Cetrnaestogodišnji Uroš Milovanovic drugi put radi sa Kusturicom - prvi put glumio je u Unicefovom filmu “Plavi Ciganin”, a u “Zavetu” igra unuka koji od dede (tumaci ga Aleksandar Bercek) dobija zavet koji treba da ispuni - da proda kravu Cvetku, kupi ikonu i vrati se u selo sa ženom da održi i nastavi porodicu, dom, kucu, i život u selu.
Za Uroša, inace, cela ekipa kaže da je izuzetno talentovan i omiljen.

On je decak iz beogradskog naselja Bele vode, završio je sedmi razred osnovne škole i kaže da ga cinjenica da glumi glavnu ulogu u Kusturicinom filmu nije promenila i “ceo život cu biti isti”.

Uroš vec zna kako želi da živi...

- Da se malo ludiram, sve da probam, ali ne cigarete, drogu, alkohol i druge ružne stvari. Vrlo direktno rekao nam je da ga najviše zanima mlada i popularna glumica Mirka Vasiljevic.

- Kada bih sa njom glumio, javno bih izjavio da mi je ispunjena najveca želja! Ona je najlepša devojka koju sam video!

Topuz i Runjo, braca Krivokapic, su blizanci, ali Topuz (Stribor Kusturica), znatno je krupniji od svog brata koga glumi Vlada Milojevic. Identicno su obuceni u karirane belo-plave košulje i farmerke uvucene u kaubojke, koje su na stopalima zapravo srpski opanci. Pobratimi su sa decakom Canetom i njegovi zaštitnici od “gazdine” bande koja mu je ukrala kravu, ali i devojcicu u koju se zaljubio i kojom hoce da se oženi.

Stribor je, uz jednu od glavnih uloga koju igra u “Zavetu”, i autor muzike za film, koju je, kaže nam, komponovao sa svojim novim bendom (“još nemamo ni ime, ali bicete obavešteni”). I, po njegovim recima, to je neka “mešavina narodne i kafanske muzike - melanholicne i vesele - koja je pomešana sa modernim stilovima, kao što su rege i latino muzika”.
Stribor kaže da je umece glume “pokupio” iz iskustva sviranja bubnjeva.

- To je, zapravo, umece da ne preterujem ni kada sviram bubanj, niti kada glumim. Više mi leži, kako je to govorio Pavle Vuisic, inace, po mom mišljenju, naš najveci glumac svih vremena, da se “ponašam”.

Runjo Krivokapic je minijatura brata blizanca Topuza, i njih dvojica su “dobri momci”, a tumac ovog lika je Vlada Milojevic. Ovo je Vladi treci film koji radi sa Kusturicom - debitovao je u filmu “Život je cudo”, zatim je igrao u kratkom filmu “Plavi Ciganin” (ili “Stvarni kraj vikenda”), i sada u “Zavetu”.
Vlada u Stepojevcu, gde živi, drži fudbalsku školu za "petlice", pionire, a, kaže, ima i tridesetak devojaka iz Stepojevca i okoline, i kada završi obaveze oko filma pocece sa ozbiljnijim radom u svojoj fudbalskoj školi. Uveren je da je “ženski fudbal velika i ozbiljna prica, koju ce morati ozbiljno da shvate i veliki klubovi poput Zvezde i Partizana”.

A šta mu je doneo rad sa Kusturicom?

- Najvece iskustvo na svetu, meni se desilo iznenada i odmah, a da nisam ni sanjao.

Marija Petronijevic igra devojku Jasnu, u koju se zaljubljuje glavni junak, i posle silnih komicno-dramaticnih peripetija ona ce u zadnjem cinu ispunjenja dedinog zaveta, postati Canetova žena. Kažu da je prelepa, “kao Katrin Denev” i da je “hoce kamera”.

Prisustvovali smo snimanju kadra u kojem sa Canetom i svojom majkom beži u Šabac kod tetke da bi se spasli od strašnog “gazde”.

To putovanje vozom, koje je izrežirao Kusturica na jednom od koloseka užicke pruge, bila je i prilika da se Cane i Jasna prvi put ”filmski” poljube na prozoru kupea! I tako, licem uz lice, ušli su u tunel...
Marija je maturirala u gimnaziji u Požegi, a za ulogu Jasne odabrana je na kastingu, posle potrage koju je Kusturicina ekipa organizovala u više škola.

A kada je stala ispred Kusturice…

- Jao, pa nije mi bilo lako! Imala sam tremu i zato što sam prvi put stala ispred kamere, a narocito zbog cinjenice da stojim i glumim pred “profesorom”.

I u filmu Marija igra gimnazijalku, koja ce biti “žena Canetovog života”.

Filmska mama Jasni, vaspitacica je u decjem vrticu, a nocu, silom prilika i voljom “gazde”, kome se ne sme reci “ne”, je prostitutka. Kosanka Ðekic takode je prvi put na filmu. A u “Zavet” i pred “profu” stigla je kao radnik MUP Srbije, zaposlena u stanici milicije opštine Stari grad. Da bi mogla da glumi u Kusturicinom filmu, prema propisima službe, odobrenje joj je licno potpisao ministar Dragan Jocic, i zbog ove uloge nalazi se na neplacenom odsustvu.

- Ima tu - kaže - svakakvih scena, pa i onih lascivnih, sa “gazdom”.

On je “gazda” bez imena, jer je to dovoljno.

- Gazda je, zapravo, sve ono što jeste grad, bilo koji grad u zemlji Srbiji, koji, pri tom, želi što pre u Evropu - kaže Miki Manojlovic. - Poseban osecaj imam zbog cinjenice da radim sa vecinom ljudi koji su prvi put pred kamerom. To je retka veština, iskustvo, I, takode, za mene velika škola, jer ja igram samo sa njima.

A ti glumci su - jedan zlatiborski ugostitelj, beogradski osnovac, maturantkinja iz Požege, radnica MUP Srbije, fudbalski trener i mnogo statista...

A od onih velikih glumaca, u “Zavetu” igraju još Aleksandar Bercek i Ljiljana Blagojevic.

MALO ŽIVOTA, MALO FILMA
STANOJE Bogicevic Cvaka, uspešni zlatiborski ugostitelj, vlasnik kafea “Mondo”, “Zlatiborska jezera” i picerije “Fama”, prvi put je na filmu, mada je bio jedan od glavnih likova u reklami za kecap koju je Kusturica radio za Ruse. U filmu “Zavet” Cvaka ima jednu od velikih uloga - igra lokalnog kriminalca Pecikozu koji sa svojom bandom radi za velikog gazdu u Užicu.

A kako se dogodilo da uspešni ugostitelj stane ispred kamere, i to baš kod Kusturice?

- Upoznali smo se u mom lokalu dok je on radio prethodni film “Život je cudo”. Verovatno je tada poceo da me “posmatra”, a rezultat toga je uloga u reklamnom spotu i ova u “Zavetu”.

EMIR KUSTURICA
UVEK PRAVIM BRANU

“ZAVET” okuplja sva moja dosadašnja interesovanja i krece se izmedu bajkovitosti i onoga kako Andric kaže da je “na Balkanu u svakom trenutku moguce sve” - kaže Emir Kusturica, reditelj i koscenarista filma koji ce ponovo, naredne godine, “zadesiti” Kan.

* Što znaci da vaš film treba da isprica šta se sa selom u Srbiji dogada?

- Da, dogada se da naše selo nestaje, odumire i da u njemu nestaje života, ali ja želim da filmom vratim taj život. Inace, kada sam snimao prethodni film “Život je cudo”, u selu Dobroselice video sam doslovno ono cime pocinje ovaj film - uciteljica ujutru dode u školu, skuva kafu i ceka jedinog daka koga ima. To je bila škola “Vuk Karadžic” koju su srušili Amerikanci u NATO bombardovanju, gadajuci Tornik. Ali, i da je nisu srušili, isti bi problem ostao, jer zapadna Srbija, koja je naslonjena na planinske vence, u trouglu sa Bosnom i Crnom Gorom, postaje prostor koji ostaje bez ljudi. Hteo sam da zavirim u tajne takvog sela i da pokažem ko su i kakvi su to ljudi i njihovi životi. Naravno, mene je život koji ovde živim preporucio da napravim ovaj film, jer on proistice duboko iz mog iskustva.

* I ponovo gradite novo selo, asfaltiraju se putevi, prave se ski-staze, posle ce proraditi i žicara?

- Ja sam poput dabrova koji kad nadu reku, odmah nadu i nacina da je pregrade, navlace drva, kamen, prave brane, prave cudo. Tako i ja…

usturica, Tarantino, Van Sant... u trci za Palmu

Alli DVD , cd , Emir Kusturica BUY NOW click here

Jubilarni, 60. filmski festival u Kanu svečano će biti otvoren 16. maja filmom Vonga Kar-vaia "My Blueberry Nihts", a u takmičarskom programu prikazaće i novi film dvostrukog dobitnika Zlatne palme Emira Kusturice "Zavet" (Promise Me This), kao i filmove braće Koen, Kim Ki Duka, Kventina Tarantina, Bele Tara, Gasa van Santa... Honkonški reditelj Kar-vai, prošlogodišnji predsednik žirija u Kanu, koga je na tom mestu zamenio ove godine britanski reditelj Stiven Frirs, predstaviće se prvim filmom snimljenim na engleskom jeziku, najavili su organizatori Kanskog festivala, koji će obeležiti svoj jubilej specijalnim omnibusom trominutnih ostvarenja više od 30 poznatih svetskih reditelja.

Kusturičin novi film "Zavet", u kojem igraju Aleksandar Berček, Predrag Miki Manojlović i Ljiljana Blagojević, govori o kontrastu izumiranja sela i razvoja grada, kroz priču o odnosu dede i unuka. Kusturica je dobio Zlatnu palmu 1985. za film "Otac na službenom putu" i 1995. za "Podzemlje", a nagrađen je i za režiju 1989. za "Dom za vešanje". Pre dve godine predsedavao je žirijem Kanskog festivala.

Osim Kusturice, Zlatnu palmu bi ponovo mogli da dobiju i Tarantino, koji je nagrađen 1994. za "Petparačke priče", a sada će predstaviti novi film "Death Proof", kao i Van Sant, dobitnik Zlatne palme 2003. za "Slona", koji će ove godine predstaviti film "Paranoid Park". Braća Koen (Džoel i Itan) predstaviće novi film "No Country For Old Men", Kim Ki Duk "Breath", a mađarski reditelj Tar "The Man From London". U konkurenciji za Zlatnu palmu su i "Auf der Anderen Seite" (Fatih Akin), "Une Vieille Maitressše" (Katrin Bril), "Zodiac" (Dejvid Finčer), "We Own The Night" (Džejms Grej), "Les Chansons D’Amour" (kristof Onor), "The Mourning Forest" (Naomi Kavase), "Secret Sunshine" (Li Čang Dong), "4 Monhts, 3 Weeks And 2 Days" (Kristijan Mungui) i "Tehilim" (Ephael Nađari). Za Zlatnu palmu 60. kanskog festivala, koji će biti završen 27. maja, nadmetaće se i "Stellet Licht" (Karlos Rejgadas), "Persepolis" (Marjane Satrapi), "Le Scaphandre Et Le Papillon" (Julijan Šnabel), "Import Export" (Ulrih Seidl), "Alexandra" (Aleksander Sokurov) i "The Banishment" (Andrej Žviginicev). Među članovima žirija za glavni takmičarski program ove godine su, osim Frirsa, i australijska glumica Toni Kolet i turski pisac Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006.

Na 60. kanskom festivalu okupiće se i više od 3.000 filmskih kompanija iz osamdesetak zemalja, koje su već potvrdile učešće, a najavljeno je više od 1.500 projekcija za potencijalne kupce filmova. Takođe, biće održan i sastanak producenata iz celog sveta, koji će učestvovati na petnaestak tematskih okruglih stolova. SEECULT.org