online prodaja originalnih CD &DVD
dr@dssound.comTel 416 421 7437. Home page klikni ovde
Pogledajte zvanicni sajt sajma knjiga
Otvoren sajam knjiga u Beogradu
Sinoc u Beogradu otvoren 51. medunarodni sajam knjiga
Važno je citati Goran Petrovic: Kako bi izgledao svet bez knjiga, i bez književnosti. –
Giš Džen: Pisci ne posežu za oružjem
Sa sinocne svecanosti otvaranja Sajma knjiga (Foto Ž. Jovanovic)
TEMA DANA – Zamislite da na svetu nema knjiga. Zamislite da književnost nikada nije postojala. Zamislite da sve što je ikada zabeleženo, od samog pocetka, nije ništa drugo nego puki spisak godina, popis vladara, inventar epoha, a da nam je pismo poslužilo tek toliko da istaknemo nazive firmi, robne marke, etikete, u boljem slucaju da sastavimo deklaracije ili tehnicka uputstva kako se služiti kojim proizvodom. Zamislite, dakle, da na svetu nema jedne jedine knjige… Ovaj, priznajemo težak zadatak, dao je sinoc, u Hali 1 Beogradskog sajma knjiga, naš poznati književnik Goran Petrovic, na samom pocetku svoje besede kojom je svecano otvorio 51. medunarodni Beogradski sajam knjiga. Naravno, nastavak besede bio je Pohvala knjizi, a njoj se prikljucila i americka spisateljica Giš Džen koja je sinoc, predstavljajuci americku literaturu, i SAD kao zemlju pocasnog gosta ovogodišnjeg Sajma, govoreci o lepoti citanja, izmedu ostalog, rekla: „Citanje istice odjek života – podzemne tokove ironije, i humora, i nijansi, i tajanstvenosti koje tiho hrane naše svakodnevno postojanje.” Cak i da pokušaju da poslušaju Gorana Petrovica, poštovaoci pisane reci, pisci, izdavaci, citaoci, svi koji su se okupili sinoc na svecanosti otvaranja 51. Beogradskog sajma knjiga, jednostavno ne bi umeli da zamisle sliku koju im je pisac predocio u eseju „Svet sa knjigama ili bez njih”. Jer, taj bi svet, kako ga opisuje Petrovic, izgledao ovako: prazna hala u kojoj smo se sinoc okupili, široki, ali daleki, betonski svod, prostor kojim nešto stalno huji, na kosmicku promaju vuce, gde je cas hladno, cas toplo, gde nešto progrejava odozgo, kroz svetlarnike, sunce, mesec ili zvezde, šta li je? A knjiga – nema. Svet bez knjiga, i bez književnosti, baš poput prazne hale Beogradskog sajma, bio bi, kako ga zamišlja poznati književnik, savršeni mehur civilizacije, lišen hiljadama godina beleženih osecanja, pojedinosti. „Ipak, to što knjige oko nas postoje, to što književnost postoji – nije dovoljno. Zamislite sada covecanstvo koje ima sve te knjige, koje još uvek može da razgovara sa Aristofanom, Danteom, Rableom, Servantesom, Puškinom, Poom, Manom, sa našima, Andricem ili Crnjanskim, zašto ne i sa nekim piscem koji ništa više osim obicne, ljudske iskrenosti ne može tom razgovoru da priloži,” rekao je dalje Petrovic, ponovo upucujuci prisutne na razmišljanje, tražeci od njih da zamisle covecanstvo („A to mi se cini kao još strašnije!”, dodao je), koje sve to može, ali to isto i ne cini, vec se zadovoljava citanjem naziva firmi, robnih marki, etiketa, u boljem slucaju deklaracija ili tehnickih uputstava kako se se služiti kojim proizvodom. Takva siva svakodnevica bila bi sasvim dovoljan razlog za osecaj bespomocnosti i usamljenost, „bez obzira na to koliko se cesto rukujemo i pitamo za zdravlje, jer zapravo od sagovornika i ne ocekujemo potpun odgovor”. Izgovorivši recenicu da je Sajam knjiga otvoren, Goran Petrovic nije mogao da propusti da ne kaže: „Ali, to samo tako nalaže protokol, to nam se samo trenutno cini dovoljnim. Otvoriti bilo koju dobru knjigu je mnogo, mnogo važnije”. Pozdravljajuci u ime americkih pisaca i izdavaca sve koji su se sinoc okupili u Hali 1 Beogradskog sajma knjiga, Giš Džen, poreklom Kineskinja, i simbol multikulturalne Amerike, govorila je o važnosti mira, odnosno o ratovima koji u svetu stvaraju samo zlo. Giš Džen je kazala da je nedavno bila u Vijetnamu, gde su ljudi izrazito svesni cinjenice da vecina Amerikanaca posmatra njihovu zemlju kao ratnu zonu. – Nervira ih to što je „Vijetnam” u Americi sinonim za vijetnamski rat; dok je za Vijetnamce, Vijetnam, kako obicno kažu, ne rat, vec zemlja. To je osecanje, pretpostavljam, blisko i vama – svest da u ocima Amerikanaca vi ostajete zarobljeni u vašim najtežim trenucima. Drago mi je što sam ovde ne da bih posmatrala rat, vec da bih upoznala vašu zemlju. Govoreci da njen suprug radi u jednoj firmi i ima, ne jednog vec dvojicu izuzetno sposobnih kolega koji poticu sa ovih prostora, americka spisateljica se poverila da su je uvek duboko pogadale njihove životne price, jer ih je doživljavala na mnogo nacina slicnim sebi. To su ljudi koji su preživeli potrese, i dijasporu, ljudi koji su morali da krenu ispocetka. I život americke gošce se promenio na slican nacin: potres je bila kineska revolucija: „Rat veoma drugaciji od vašeg, ali iznenadujuce slican po posledicama koje je ostavio na obicne gradane. Moji roditelji su spoznali, kao i mnogi medu vama, šta znaci izgubiti clanove porodice, svoju kucu, nacin života, svoju kulturu.” Zakljucujuci da, ma koliko paradoksalno zvucalo, rat može doneti i nešto dobrog – može prouzrokovati još ratova, ali nam isto tako može pomoci da više cenimo mir, Giš Džen je kazala kako je na Jerusalimskom sajmu knjiga pre nekoliko godina romanopisac Dejvid Grosman pricao o tome da rat cini stvari vecim od života, i da se na to lako možemo navici – kako cak možemo postati zavisni od toga. – Mir donosi svakodnevicu. On je divan, bogat, strastven; ali je neobican na obican nacin, što se lako može prevideti. U tom, i takvom miru obracajmo pažnju – sugerisala je Giš Džen, na male stvari, na vetar, na decu oko nas, na prijatelje, jer „poklanjajuci pažnju takvim stvarima, mi cinimo sebe ljudima. To je, duboko verujem, naša najvažnija aktivnost. A ona se suštinski odgaja citanjem”. Pisci ne posežu za oružjem, oni pažljivo vagaju svaku rec, oni – ali i njihovi citaoci – razmišljaju, osecaju, secaju se, smeju se. Tako covek vidi više, smatra americka autorka, ciji je roman „Žena za ljubav” upravo preveden na srpski jezik i objavljen u izdanju beogradske izdavacke kuce „Rad”. Vidi više, i na razlicite nacine: tako je i Džen Giš, zahvaljujuci knjizi Rebeke Vest „Crno jagnje, sivi soko” kako je sinoc kazala – postala svesna da je bilo moguce ovde u Beogradu, pre 50 godina, videti seljaka kako vodi jagnje u predvorju hotela. „Vidim duh tog seljaka sada, svaki put kada udem u svoj hotel, i time sam bogatija.” Pokazujuci tako vezu izmedu secanja, svakodnevice i buducnosti, i citanja, Giš Džen je ustvrdila da dok citamo „osecamo da je to svrha našeg postojanja na zemlji. Nismo tu da bismo insistirali na razlikama koje nas dele, niti da zbog njih ratujemo. Ovaj pažljivi mir – to je to.” ----------------------------------------------------------- Gosti, spremni za upoznavanje Beogradski sajam knjiga koji ce se u narednih sedam dana održavati u halama 1 i 14 Beogradskog sajma ima dugu tradiciju, a od pre cetiri godine njoj pripada mlada, nova institucija zemlje pocasnog gosta, koja je uvedena po ugledu na druge svetski poznate i cenjene sajmove knjiga kakav je, recimo, frankfurtski. Prva zemlja gost Beogradskog sajma bila je Norveška, potom je gost bila Kanada, pa Francuska, a prošle godine Velika Britanija. Ove, 2006. godine, gost su Sjedinjene Americke Države. Da bi sama institucija pocasnog gosta dobila posebnu „boju”, lani su organizatori Beogradskog sajma knjiga uveli Otvorenu knjigu, koju ce predstavnik SAD predati ovog puta predstavniku Italije, zemlje cija ce literatura i kultura biti predstavljene 2007. na Beogradskom sajmu. Kao i prethodne zemlje-gosti, tako ce i SAD imati poseban štand u Hali 1, na kojem ce predstaviti svoje pisce, prevodioce, izdavace i distributere, saopštava organizator Beogradskog sajma, jer je „uspostavljanje snažnih i živih kulturnih veza jedan od najvažnijih ciljeva naše kulturne politike, a institucija pocasnog gosta može biti veoma važan doprinos njihovom ostvarenju.” Ovaj Sajam bice upamcen i po mnogim imenima stranih pisaca koji ce ga posetiti; ako nam neka i nisu poznata, to zaista ne mora ništa da znaci, upoznacemo ih kroz razgovor i kroz knjige koje su, u vecini slucajeva, naši izdavaci vec preveli na naš jezik. Kao mala književnost koja zna da ima velikane ravne svetskim u literaturi, ali koji nisu cuveni u svetu, naucimo da upoznamo – kao i svet nas, ako pokazuje želju za tim – sve koji otvorenog srca dodu i pokažu razumevanje da nas shvate. -----------------------------------------------------------
„Politikina” izložba Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanovic svecano je juce otvorio izložbu pod nazivom „Nastavice se...” koju je priredila AD „Politika” u Galeriji Hale III Beogradskog sajma. Izložba ce predstaviti istorijat i presek rada kuce „Politika” od njenog osnivanja 1904. godine pa do danas. ----------------------------------------------
Nagrade Foruma novinara I ove, kao i prethodnih godina, novinari kulturnih rubrika svih medija, koji pišu o izdavaštvu, dodelice poslednjeg dana Beogradskog sajma knjiga dve nagrade: najboljem izdavacu i izdavacu koji ima najprofesionalniji odnos prema novinarima. Nagrada ce biti urucena u nedelju, 29. oktobra, u 12 sati, na štandovima nagradenih izdavaca, a priznanja ce uruciti Dragan Bogutovic, novinar „Vecernjih novosti” i predsednik Foruma novinara kulturnih rubrika koje pišu o izdavaštvu. ---------------------------------
Susreti sa piscima Preporucujemo citaocima i posetiocima da obrate pažnju na raspored susreta sa piscima pojedinih izdavaca. Raspored ce biti istaknut na ulazu u svaki štand koji organizuje predstavljanje knjiga, a verujemo da ce susreti obogatiti i slucajnog prolaznika koji iz (dragocene!) radoznalosti svrati na taj štand. ----------------------------------------------------------- Bez glasne muzike Beogradski sajam knjiga uvek se održava u dve hale Beogradskog sajma: u Hali 1, u takozvanoj Areni, i u prstenu, i u Hali 14. Vec odavno, uvedene su ulice i avenije koje nose imena poznatih pisaca, a i ove godine ce se izdavaci pobrinuti da animiraju citaoce, raznolikim i bogatim sadržajima na štandu, ali i „enterijerom” štanda. Glasna muzika, kojom su se ranije, takode, privlacili citaoci a na koju su se ranije bunili „susedi”, ove godine nece odjekivati, pa ce (doduše u malo zagušljivoj atmosferi jer rashladni sistem ni ove godine nije ugraden) citaoci i posetioci mirno moci da listaju knjige, a ako su uspeli da sacuvaju i neki dinar tokom godine, i da ih kupe. Andelka Cvijic [objavljeno: 25.10.2006.]
