All DVD ,Goran Paskaljevic click here

Aplauz za srpsku ljubav
Biljana Nikovic, 10.02.2008

Aplauz za srpsku ljubav

Crvenim tepihom na berlinskom festivalu u nedelju su prodefilovale i naše zvezde - Anica Dobra, Vuk Kostic, Milena Dravic, Feda Stojanovic i režiser Stefan Arsenijevic. Publika u je u najstarijoj bioskopskoj dvorani u prestonici Nemacke, gde je pre 58. godina prvi put održan jedan od najznacajnijih filmskih festivala, velikim alpauzom pozdravila film “Ljubav i drugi zlocini” i glavne protagoniste.
Posle filma usledilo je i slavlje naše ekipe, na kojoj su bili prisutni i brojni gosti festivala. Kasno popodne u Hotelu “Hajat”, odmah posle predstavljanja filima “Elegy” sa Penelope Kruz i Benom Kinglisjem, sa stranim i domacim novinarima razgovarali su režiser, glumci i producenti iz Nemacke, Slovenije i Srbije.
Arsenijevic je objasnio da mu je “Berlin sudbinski odredio njegovu filmsku karijeru, jer je upravo ovde predstavio svoj prethodni film Atorzija” sa kojim je osvojio Zlatnog medveda za kratki film, a kasnije je na istom mestu dobio i evropskog Oskara u istoj kategoriji.

“Film su tada videli i sadašnji moji producenti iz Nemacke i ponudili mi da saradujemo na mom prvom dugometražnom igranom filmu - objasnio je Arsenijevic. - Želeo sam da snimim film o Novom Beogradu, gde sam odrastao, a koji je po mnogo cemu specifican. inspirisala me je i životna prica jedne žene, koja je ukrala pare, da bi pobegla iz zemlje kao i mnogo mladih ljudi koji su otišli iz svog grada, ali i oni koji su odlucili da ostanu.

Anica Dobra, koju nemacka publika, doživljava kao svoju glumicu, rekla je da nije kao junakinja, cekala da posle tridesete donosi odluku,, da ode iz zemlje, vec je još kao mlada odlucila da ostane u Srbiji.
- ”Odlucila sam da mi u Beogradu, bude baza, gde su uostalom i moji koreni - izjavila je Dobra. Sigurna sam da nisam u tome pogrešila i da sam dobro odabrala da istovremeno snimam i filmove u Nemackoj, kako bi održala kontinuitet rada. Drago mi je što me Stefan pozvao da igram u njegovom filmu, jer je on lucidan i sjajan mladic sa originalnim idejama.

Milena Dravic je takode uputila komplimente režiseru, jer je on posle nekoliko godina pauze i rada sa starijom generacijom filmskih autora, dao priliku kao i Milutin Petrovic da bude “baj pas” medu starijim i mladim režiserima.
Na konfernciji za štampu, strani novinari, hvalili su Arsenijevicev film, ali “njegovu filmsku zrelost” za koju je nas mladi režiser zahvalio pre svega “specificnim uslovima u Srbiji” u kojoj su odrasle mnoge generacije, pa i njegova.

Stefan Arsenijevic,reditelj
Sumorna tranziciona drama
Sa Stefanom Arsenijevicem o filmu „Ljubav i drugi zlocini” koji je sinoc u Berlinu imao svetsku premijeru
Od našeg specijalnog izveštaca

Berlin – Posle osvajanja „Zlatnog medveda” za kratki film „(A)torzija” (2003), nastupa u programu Forum sa omnibus filmom „Izgubljeno-nadeno” (2005), naš mladi autor Stefan Arsenijevic na Berlinski festival stiže treci put i to kao scenarista i reditelj filma „Ljubav i drugi zlocini”, koji je sinoc imao svetsku premijeru u uglednom programu „Panorama specijal” (u konkurenciji za najbolji celovecernji debitantski film).

U filmu koji je koprodukcija izmedu Srbije, Nemacke, Austrije i Slovenije, glavne uloge tumace: Anica Dobra, Vuk Kostic, Feda Stojanovic i Milena Dravic.

Pomalo neocekivano, ali sasvim legitimno, Arsenijevic se sada opredelio za sumornu tranzicionu dramu sa snažnim elementima ljubavne price, cija je radnja smeštena medu hladne i išarane novobeogradske betonske zidove, s junacima koji su promašili sopstvene živote, nad kojima lebdi pitanje otici ili ostati, kuda i na koji nacin...

Zašto ovako mracan film?

Hm, film balansira izmedu neceg što je veoma sumorna tranziciona svakodnevica i neceg što je ljubavna prica koja ipak daje neku nadu. Uz to, postoji i niz komicnih situacija u filmu koje cine balans, ali cinjenica je da se, za razliku od prethodnih kratkih filmova, ovog puta nisam zaklanjao iza humora.

A upravo se to od Vas ocekivalo, da tešku dramu gledaocu predocite uz humoran otklon?

Pa, daleko je od toga da u filmu nema smešnih momenata...

Vaši junaci su smešni u svojoj tragicnosti.

U stvari jesu, ali jeste i cudno što se nisam zaklanjao iza duhovitih elemenata, možda i zato što je ovaj film zaista izašao iz stomaka. Prvi put radim celovecernji film i onda su i cela prica i svih naših poslednjih 15 godina koje smo prošli isplivali iz mene. I kada sam hteo da ponešto bude duhovito, kako su stvari tokom rada na filmu odmicale, nekako se nije dalo. Prosto sam sledio svoj unutrašnji instinkt i negde sam se, u stvari, ogoleo i odlucio da ne radim te uobicajene trikove i da se zaklanjam iza neceg što je duhovito i uvijeno u neke oblande. Naravno, daleko od toga da je to suvi realizam. Može se pre reci da je ovaj film po žanru bajka, a znate i sami da su bajke vrlo cesto vrlo surove i tužne.

Radnja se dogada u Novom Beogradu koji u filmu asocira na betonsku kucu za lutke u kojoj se Vaši junaci krecu u ogranicenom, zatvorenom krugu.

Vaša asocijacija je super, nešto tako sam hteo. Da napravim mikrokosmos jedne vrlo zatvorene sredine. Moj film je o dilemi – otici ili ostati – na koje ne daje odgovor, o emigraciji i o podatku da je izmedu trista hiljada i pola miliona mladih ljudi u poslednjih 10 godina napustilo Srbiju, o tome da oko 80 odsto mladih koji danas žive u Srbiji nikada nije izašlo iz zemlje. Taj mikrokosmos je u stvari Srbija, veoma zatvorena sredina u kojoj svi o svima sve znaju, u kojoj ne postoji reper i mogucnost uporedivanja s necim što bi stvari moglo da pomeri u ovom ili onom smeru. Naravno, daleko od toga da mislim da je Srbija najgore mesto za život, ja ostajem u njoj, ali mi je veoma žao što mojoj generaciji, a ja sada punim 30 godina, nije otvoren horizont, nije pruženo malo mogucnosti da zna kako je sve moguce živeti. Iskreno me pogada što moja generacija može poneti epitet izgubljene generacije.

Vi ste osoba koja u sebi ima toliko životne radosti, energije, visprenosti, duhovitosti, a ovaj film nudi suprotno – autora koji se takode zove Stefan Arsenijevic, ali koji nije onakav kakvog ga poznajemo. Da li je sve ovo pomalo nametnuto i od strane Vaših producenata?

Ne, nikako! Producenti su cak voleli i insistirali da ovo bude veseliji film.

Da li ste Vi onda pomalo u konfliktu sa samim sobom?

Ne, nisam vec sam se bavio temom za koju sam smatrao da ne bi bilo iskreno tretirati je kroz humor. Ovakav kakav je, u svojoj ogoljenosti, film se može nekom dopasti ili ne. Imao sam potrebu da ovaj film napravim upravo ovakvim kakav jeste. On je za mene katarzican! Imao sam potrebu da prodem katarzu ovih naših poslednjih 15 godina.

Da li biste ga i Vi nazvali film noarom?

Da. A postoji u njemu i fatalna junakinja koja krade novac i sve se to dosta naslanja na neki klasican pristup, ali prilagodeniji Srbiji.

Zašto je u filmu glavna pesma „Besa me muco”?

U svakom mom filmu postoji pesma koja se više puta ponavlja. Ne znam zašto je tako, ali tako je. Dok je film još bio na nivou ideje, cuo sam „Besa me muco” na radiju i stalno mi se vrtela po glavi jer sam smatrao da je po emociji ona prava koja meni treba. Kada sam se zainteresovao da saznam o cemu pevaju, preveo sam reci i shvatio sam da se one neverovatno uklapaju u ono što je prica mog filma. A to je: ljubi me, ljubi me snažno kao da sutra nikada nece doci, ljubi me jer se plašim da cu sutra biti daleko od tebe. I zaista je to bila ta neka melanholija koja mi je bila potrebna.

Glumci u filmu su izvrsni, vidna je i Vaša veština njihovog vodenja i poverenje koje su u Vas imali.

Meni je rad s glumcima najuzbudljivija stvar u ovom mom poslu. Ja glumce veoma volim, pa mi oni i uzvracaju ljubav.

Milena Dravic je izjavila da u radu s Vama ne treba mnogo reci.

S Milenom sam radio vec tri filma i bukvalno se dešava da tokom snimanja posle završenog dubla pridem i još ne završim recenicu: „Da li bismo mogli...”, a da ona samo kaže: „Dobro”, znajuci unapred šta sam mislio. Naš odnos je cisto energetski, ona oseca šta bih i kako bih hteo nešto da uradimo. I s drugim glumcima u filmu, sa Anicom Dobrom, s Fedom Stojanovicem, s Vukom Kosticem saradnja je bila fantasticna, suštinska.

Lik koji najviše voli u filmu je upravo lik Stanislava kojeg sjajno tumaci Vuk Kostic.

Možda i zato što je to lik s kojim se ja najlakše identifikujem. On je moja prica. I ja sam odrastao u novobeogradskim blokovima i kao mali hteo da budem madionicar A onda te život odvede negde drugo...

--------------------------------------------------------------

Elegantan nastup našeg filma

Odavno se nije dogodilo da na svetskoj premijeri srpskog filma na kakvom velikom i znacajnom svetskom festivalu bude prisutna tako mnogoljudna autorska i glumacka ekipa, kako je to sada bio slucaj s filmom „Ljubav i drugi zlocini” Stefana Arsenijevica. Uz scenaristu i reditelja Arsenijevica, na konferenciji za novinare i na samoj premijeri u ZOO Palastu, festivalskim izveštacima i brojnoj publici licno su se obratili glumci: Anica Dobra, Vuk Kostic, Milena Dravic, Feda Stojanovic, Hana Švamborn i Ana Markovic, producenti: Herbert Švering (Nemacka), Miroslav Mogorovic (Srbija), Gabriele Krancelbinder (Austrija) i Katja Getov (Slovenija), direktor fotografije Simon Tanšek i autor filmske muzike Hervig Camernik.

Predstavljanje našeg filma je bilo otmeno i elegantno, a šarm naših autora i glumaca, uz vrhunsko poznavanje svetskih jezika i zavidnu elokvenciju, dodatni su poeni sveopštem utisku.

Uvod u premijeru i jucerašnje burne dogadaje bio je prijem u restoranu „Sorizo” koji je u cast naših filmova i autora prisutnih na festivalskim programima i na Evropskom filmskom marketu, domacinski priredio Filmski centar Srbije. Posle premijere prireden je parti u klubu „Kalšone”, na kojoj su muziku puštali clanovi austrijskog benda „Naked Lunch” , ciji je clan kompozitor filmske muzike Hervig Camernik...

Dubravka Lakic
[objavljeno: 11/02/2008]