All CD, DVD , Emir Kusturica click here

Emir Kusturica,Maradona, Kan 2008

Kan – „Maradona” Emira Kusturice izazvao je ogromno interesovanje u Kanu. Ovo je film o sportu, drogi i politici, iz ugla legendarnog fudbalera. Iako nije u konkurenciji za „Zlatnu palmu”, veceras ce biti jedan od glavnih dogadaja na crvenom tepihu i u dvorani Limijer. Ovako je zapoceo svoje „živo” javljanje utelevizijski program stanice Siti njuz iz Toronta, izveštac Džulijen Bras, ometajuci povremeno svoje kolege na konferenciji za novinare koja je bila u toku, na španskom i engleskom jeziku.

Legendarni fudbaler Armando Dijego Maradona i dvostruki dobitnik „Zlatne palme” (i jedne nagrade za najbolju režiju), reditelj Emir Kusturica, kojem je ovo šesti boravak na Kanskom festivalu, bili su juce obasuti pitanjima i pažnjom kojom su ih tokom poslepodneva

obasipali novinari, kamermani i fotoreporteri, posle novinarske projekcije dugometražnog dokumentarnog filma „Maradona”, cija je svecana projekcija održana sinoc u ponoc.

Kako bi predupredili kolege koji sebe smatraju najboljim ekspertima za „najsporedniju stvar na svetu”, i tako bar na trenutak sprecili mogucu najezdu ekspertskih fudbalskih pitanja, pitanje vašeg izveštaca bilo je tipicno „žensko” i u funkciji opuštanja usijane atmosfere.

„Dragi Dijego, ne razumem se u fudbal, ali umem da prepoznam strasnog muškarca, pa me zanima koliko ste žena tokom karijere ljubili?

U sali smeh, a na Maradoninom licu široki osmeh i onaj muški vragolasti pogled. „Mnogo, mnogo. Prvo sam ljubio moju mamu, zatim ženu, pa cerke. Imam pet sestara, dve cerke, prema tome ljubio sam mnogo žena u svom životu, ukljucujuci i svoju baku. Ne znam koliko vam priznanja treba, ali svakako ne mogu da se žalim na temu ljubljenja žena!”, odgovorio je oraspoloženi Maradona, upustivši se potom u dugu i ozbiljnu pricu o fudbalskoj karijeri, politickom i humanitarnom angažmanu, problemima sa drogom, religiji, saradnji i drugarstvu sa Kusturicom i o filmu koji smatra svojim, jer je to jedino filmsko delo o njemu u kojem on otvoreno i direktno govori o sebi („Svi drugi filmovi su bili videnja drugih o meni”).

I zaista, ovaj dugometražni dokumentarni, humorno-dramski filmu celini je autentican, Maradonin. Kusturica o sportskom i životnom putu jednog od najtalentovanijih i najznacajnijih fudbalera 20. veka govori kroz tri nivoa. Prvi je prica o vozu koji vozi u Mardel Platu gde je 2005. godine održan najveci antiimperijalisticki samit i proklamovano jedinstvo i buducnost latinoamerickih zemalja. Drugi nivo je prica o religiji i Maradoninoj crkvi koju finansira vlasnik jednog nocnog bara u Buenos Ajresu, a treci je, takoreci prava ispovedna proza Dijega Armanda Maradone, coveka ciji je vokabular bogat i dinamican. Upravo u tom delu filma, Maradona otvoreno i bez zazora govori o svom sportskom i životnom usponu, a potom i velikom padu do kojeg ga je dovela teška zavisnost od kokaina i alkohola, zbog cega je cak dva puta doživeo i klinicku smrt.

Juce je pred novinarima i publikom stajao ponovo novi Maradona, zdrav i mentalno jak, raspoložen i spreman na duge i iscrpljujuce razgovore. U dobrom raspoloženju bio je i Emir Kusturica iako je tradicionalno u Kanu uvek izložen i neprijatnim pitanjima i provokacijama koja stižu od novinara iz bivših jugoslovenskih republika, i ponekih iz Srbije. Pitanje „zašto je poslednjih godina sve više militantan” stiglo je od dopisnice Tanjuga iz Pariza. Kusturica je na ovo „tendenciozno hrabro” pitanje odgovorio mirno i duhovito, na njemu svojstven nacin:

– Gospodin Kisindžer bi ovo nazivao „tihom vecinom” i nadam se da me niste nazvali militantnim zbog nacina mog odevanja, jer je moderno ici ovako odeven. Ne mogu biti militantan jer to nije u mojoj prirodi. Mogu biti strastan i ponekad možda divalj. Dijego i ja smo slobodni ljudi koji ne pripadaju nikakvom pokretu, vec smatramo da imamo pravo na svoje mišljenje i svoja verovanja i na svoj nacin da pokažemo svoja osecanja...

Zašto ne dozvoljava prikazivanje svojih filmova u Hrvatskoj, bilo je pitanje koleginice iz ove zemlje, na koje je Kusturica dao iscrpan odgovor, podsecajuci da su ga tamo pre petnaestak godina izvesni desnicari uporedili cak sa Hitlerom, te da ne vidi razlog zašto bi hrvatsku publiku uznemiravao svojim „hitlerovskim smecem”.

Na naše pitanje da li je ovim filmom zapravo dao i sopstveni politicki manifest, Kusturica je odgovorio:

– Ja dolazim iz jedne od 24 zemlje sveta koje su SAD bombardovale posle završetka Drugog svetskog rata. Kada neko u Srbiji kaže: „Nemojte nas bombardovati”, oni tvrde: „Ovi su nacionalisti!” Dakle, rizikujem mnogo kada kažem, ali ovaj film je više nego moj politicki manifest, on predstavlja zdrav razum onih zemalja koje se tradicionalno nazivaju Trecim svetom, u smislu da kazuje mišljenje koje se razlikuje od mejnstrima. Identifikujem se politicki sa mnogim Dijegovim idejama o svetu i želeo sam da projektujem neke od njih. Ovaj film reflektuje samo neke od mojih politickih stavova, oni su inace mnogo dublji i možda oštriji s obzirom na to da dolazim iz zemljebombardovane u ime „Andela milosrda”.

Antiglobalisticki šou najslavnijeg argentinskog fudbalera u režiji srpskog umetnika (Foto AFP)Nešto kasnije Kusturica je posvedocio i o tome da je bio jedan od miliona ljudi širom planete koji su skakali od srece kada je Maradona dao dva gola protiv Engleske 1986. godine. „Ta utakmica je predstavljala pravdu u svetu, prvi i poslednji put. Argentina i Srbija su dve zemlje koje su bile slomljene potezima Medunarodnog monetarnog fonda, rekao je Kusturica, dodajuci da se ove dve zemlje bore protiv ove mocne sile Zapada, da se slicnosti mogu videti i na osnovu fudbala koji se igra u ove dve zemlje i da je razlog što je poželeo da snimi film o Maradoni, izmedu ostalog, i taj što je procitao knjige i tabloidne price o fudbalskoj legendi, koje su mu nanele mnoge nepravde.

Po mnogim pitanjima Maradona i Kusturica su izneli istovetne stavove. Maradona je strpljivo odgovarao i na pitanja o Ronaldu, Ronaldinju, Zidaneu, Zlatanu Jusufspahovicu, a Kusturica na ona koja su se odnosila na to zašto ne bi snimao film o Peleu i zašto bi eventualno snimio onaj o Zinadinu Zidanu. Detaljno je objasnio i zašto Maradonu mnogi smatraju bogom i zašto je Maradonu Bog mnogo puta odbio da primi k sebi...

O filmu „Maradona” i nastupu Kusturice i slavnog fudbalera na ponocnoj projekciji filma u velikom Teatru Limijer, bicereci u sledecoj kanskoj prici.

Dubravka Lakic
[objavljeno: 21/05/2008]

Kupite dvd 14.25$ ili 9.99 Euro klikni ovde