online prodaja originalnih CD &DVD

FOR ENGLISH click here

dr@dssound.comTel 416 421 7437. Home page klikni ovde

 

  Contact | Special | Marketing | Radnja u Torontu | Toronto desavanja |Veleprodaja | Linkovi | Katalog | Konverzija
Konji vrani -novi film Ljubise Samardzica
„Konji vrani”,
Saga o paoru slabiću
Režija Ljubiša Samardžić; uloge: Milan Vasić, Kalina Kovačević, Milena Vasić-Ražnatović, Ljubiša Samardžić, Marta Uzelac, Ivo Gregurević, Slavko Štimac, Andrija Milošević... Trajanje 100 min. Proizvodnja Srbija–Hrvatska, 2007.


Film „Konji vrani” predah je između dve oluje. Jedne koja se, sa svim mogućim uzrocima i posledicama, već desila u prethodnom delu „Jesen stiže, Dunjo moja”, i one druge, koja će se pretpostavljamo, tek desiti u sledećem nastavku ove, sada već nagoveštene, vojvođanske trilogije reditelja i producenta Ljubiše Samardžića. U najkraćem, ovaj i ovakav predah bez oluja, u formi je detaljnog i raskošnog uvoda u rasplet koji će tek uslediti, očigledno drugom prilikom.

„Konji vrani”, drugi je deo priče, bolje reći sage o banatskom paoru Savi Lađarskom, scenarističkog tandema Đorđe Milosavljević–Tonči Matulić, radnje započete u godinama uoči i tokom, a sada nastavljene i u godinama posle Prvog svetskog rata. Ali, ko je taj Sava Lađarski pa mu Ljubiša Samardžić posvećuje svoje producentske i rediteljske napore u dva filma sa nagoveštajima trećeg? Kakav li je to junak čiji lik i delo zavređuju nekoliko filmskih nastavaka? Ima li za to čvrstog opravdanja?

Nažalost, ne previše. Prema scenarističkim zamislima, Sava je primer onog „kako životne okolnosti i pogrešne odluke u pogrešnim trenucima, mogu načisto da upropaste čoveka”. Od toga se ne odstupa i ne napreduje već u dva filmska nastavka. Struktura ličnosti filmskog junaka Save Lađarskog je takva da bi svaka iole normalna žena od njega odmah pobegla. U najkraćem, Sava je slabić. Nesposoban da se odupre pritiscima, sklon da svoju nemoć utapa u alkoholu, mazohistički uživajući u samosažaljenju. U „Jesen stiže, Dunjo moja” plaćao je danak svojoj nezrelosti, a u „Konji vrani” svojoj prošlosti, te se vraća tamo gde je započeo – svojoj nemoći i nesreći, ženi od koje je pobegao, velikom bogatstvu Grandfildovih kojima staleški ne pripada...

Moguće je da je Sava Lađarski u scenarističkim beleškama zamišljen sasvim drugačije. Ali, jedno je papir drugo je film. Otuda dobronamerna napomena scenaristima – potrebno je još truda kako bi, bar u trećem nastavku, od Save konačno načinili ako ne čoveka, a ono filmskog junaka koji bi bio sposoban da na plećima iznese celokupni dramski potencijal filma.

Iako se pokazalo da je debitant Milan Vasić (zamenio je Branislava Trifunovića u ulozi Save Lađarskog), harizmatično i pažnje vredno novo filmsko lice, ne njegovom greškom, svi dramski potencijali filma, manje-više ravnopravno, raspoređeni su i oslonjeni na ostale likove. Pre svega na lik nesrećne a moćne Anice Grandfild (opet izvrsna Kalina Kovačević), a uz nju i na čitavu galeriju likova. Na niz svežih i koloritnih epizoda-minijatura, u odličnim izvedbama glumaca, kao što su, recimo, one koje su podarili hrvatski glumac Ivo Gregurević (gazda čarde), Slavko Štimac (bogalj, Kir Teofil – lokalni zelenaš), Andrija Miloševića i Milena Vasić-Ražnatović (brat i sestra, došljaci – Hercegovci) ili Petar Božović (šef Otkupne stanice), Milorad Mandić Manda (skeledžija), Marta Uzelac (malena i ljupka Dunja)...

Reditelj Ljubiša Samardžić, svaki od ovih likova uvodi postepeno, posvećuje im punu i dužnu pažnju, i stavlja ih u funkciju, ne toliko samog filma „Konji vrani”, koliko u funkciju buduće, zaokružene celine. Za sada, oni su samo zagolicali gledaočevu maštu, i taman kada se dobro zagrejao i pripremio za kakve snažnije i moćnije dramske radnje, filmu je došao kraj.

Ovo je peti film koji Ljubiša Samardžić potpisuje kao sve sigurniji i zanatski savršeniji reditelj. Samardžić – producent, još jednom je dokazao da je dobar izbor saradnika već pola obavljenog posla. Estetici i emotivnim nabojima filma veoma doprinosi fotografija Miladina Čolakovića, njegovoj autentičnosti (jer reč je o filmu epohe) scenografija Dragana Sovilja i kostim Irene Belojice. Za izvrstan ton ovog filma zaslužan je dizajner zvuka Ivan Uzelac, za dinamičan ritam montažer Marko Glušac, a veoma su uočljivi i doprinosi laboratorijskih uslova „Jadran-filma” gde su rađene kopije.


Dubravka Lakić
[objavljeno: 07.04.2007.]

 

 

Ljubiša Samardžić
Ovde vri kao u košnici
Naišao sam na nesvakidašnji podatak da su se dva blizanca oženila istom ženom, da žive u harmoniji i imaju devetoro dece, kaže naš glumac i reditelj uoči premijere filma „Konji vrani”
 
 

 

INTERVJU
U Velikoj dvorani „Sava centra” 5. aprila premijerno će biti prikazan domaći film „Konji vrani” Ljubiše Samardžića, nastavak filma „Jesen stiže, Dunjo moja”. Peti rediteljski projekat jednog od naših najpoznatijih glumaca, nastao je po scenariju Đorđa Milosavljevića i Tončija Matulića i u produkciji „Sinema dizajna”.

Po povratku iz Nemačke, sa završne obrade filma, a nekoliko dana pred premijeru koju s nestrpljenjem očekuje, Samardžić govori za „Politiku”.

U kojoj meri se film „Konji vrani” nastavlja na „Jesen stiže, Dunjo moja”?

Onoliko koliko sam junacima ostavio prostora da u nastavku žive svoj život, iako je film „Konji vrani” celina za sebe. Snimajući prvi film, otkrio sam lepotu banatskih ravnica i uz priče meštana shvatio da tamo živi neobičan i uzbudljiv svet. Naišao sam na nesvakidašnji podatak, koji koristim u nastavku, da su dva blizanca oženila istom ženom, da žive u harmoniji i imaju devetoro dece. Toga ima, i to u Banatu, i oni igraju „svoje životne uloge” u filmu. Eto povoda za film i eto želje da nastavim da tragam za tananim nitima ljudske ranjive duše. Eto i ispunjenja mojih potajnih želja da me nose stihovi Mike Antića, koji za ljubav kaže da je to ono za čim se pati, čemu možeš srce dati i gde ti može život stati.

Ima li u Vašem novom filmu mesta za kritiku sadašnjeg vremena previranja i

Srbija nije letargična i mirna zemlja. Vrilo je pre sto godina, a i danas vri kao u košnici. Srbija je na svojim plećima nosila oba svetska rata i ovaj, nadam se poslednji, za koji nismo imali pameti da ga izbegnemo. Nemam rezervnu zemlju, ali u njoj, takvoj kakva jeste, kao čovek koji pripada umetnosti tražio sam i tražim inspiraciju i ne zarivam glavu u pesak pred činjenicama koje zastrašuju. Bez obzira da li je reč o Vukovaru, Kninu, bombama nad Beogradom ili Šilerovoj, snimio sam „Kaži zašto me ostavi”, „Ubistvo s predumišljajem” „Nebesku udicu”, „Natašu”. Iako je radnja filma „Konji vrani” smeštena u prošlost, tematski je bliska ovom vremenu. Sudbine ljudi iz banatskih ravnica, posle odlaska Austro-ugarske monarhije, u zemlji Srba, Hrvata i Slovenaca, zamršene su i zapletene između ljubavi, posledica rata i čežnje za boljim životom, kao i danas. Sve te sudbine su slične i sada i dvadesetih godina. Ljubav, patnja, nada i želje za boljim životom su disali slično u svim vremenima. Novim filmom i njegovom unutrašnjom lepotom pokušavam da vratim veru u ličnu sreću.

Ponovo promovišete novu generaciju glumaca i dajete im šansu? Koliko je iscrpljujuće traganje za novim licima?

Dobro primećujete da se igram sa sudbinom u izboru mladih glumaca, ali, na sreću, do sada nisam mnogo grešio. Kasting je neophodnost u svakoj ozbiljnoj produkciji, osobito ako tražite mlado, novo lice koje će doneti svežinu, novi duh i neobičnost. „Politika” je „krivac” za dolazak do mladog glumca iz Kosovske Kamenice koji u „Konjima” igra glavnu ulogu. Pročitao sam u „Politici” osvrt Mirjane Radošević o glumcu Milanu Vasiću iz Vranjskog pozorišta. Uz tekst, koji je bio pun hvale za njegov dar, pažljivo sam pogledao sliku. Iako je bila malešna, primetio sam njegov nesvakidašnji izgled za kojim tragam. Posle probnih snimanja, video sam da ima oko, stas, glas i smisao za slušanjem. On je bio uporan u želji da „pobedi”, a ja nepopustljiv u traganju za njegovom prirodnošću. Za izbor Milene Vasić-Ražnjatović za jednu od glavnih uloga „krivo” je pozorište. Sa suprugom Mirom sam gledao predstavu „Cigani lete u nebo” i na sceni se pojavila glumica koja je plenila šarmom i iskrenom igrom. Nije mi bilo potrebno mnogo da otkrijem da preda mnom stoji novo filmsko lice i da se rodio novi debitantski glumački par.

Šta Vam dosadašnja iskustva govore o tome šta je najvažnije u režiji i koliko je to što ste glumac prednost u režiranju?

Iako nije lako definisati režiju, usuđujem se da kažem da to nije ništa drugo do stečeno iskustvo u bilo kom autorskom segmentu rada na filma, što znači da glumi dugujem sve za svoje pozne rediteljske korake. Dok sam intenzivnije igrao na filmu, prepoznavao sam suštinu rediteljskog rada, a to su harmonija i sklad najvažnijih segmenata filma. Kada sam ovo postigao uvek sam dobijao film. Kao glumac dosta sam se petljao u režiju svojih likova i često sam, na sebi svojstven način, od epizoda pravio glavne uloge, tako da sam davno postao čovek koji se bavi filmom u celini, reditelj. Ne znam zašto mi je bilo potrebno toliko vremena da se posvetim režiji? Verovatno sam čekao da postanem značajniji producent da bih Ljubiši dao prvu režiju. Kada je Ljubiša snimio „Nebesku udicu”, ušao u takmičarski program Berlinskog festivala i otvorio ga rame uz rame sa Vimom Vendersom, shvatio sam da sam otvorio novu stranicu života.

Šta se posle dugogodišnjih producentskih poslova krije u poduhvatu snimiti film u Srbiji?

 Postoje dva puta – ili se zadužiti do guše, što sam uradio za „Konje vrane”, ili se priključiti zaštićenim i „favorizovanim medvedima” koji se gnezde uz skute moćnih, dobijajući bez kriterijuma i merila novac iz budžeta za svoja filmska čeda. Ostao sam svoj, čist, ponosan i istrajan u svetu produkcije i konkurencije i opstajem zahvaljujući ugledu koji imam u susednim zemljama, bez kojih ne bih snimio novi film. U ovoj čemernoj Srbiji, zemlji sistemskog prestruktuiranja sa socijalizma na kapitalizam, doći do filma je narodski rečeno „da rodiš mečku”. Verujem da će se nešto promeniti sa novim ministrom kulture, jer sa prethodnima nije bilo vajde.

Shodno krizi i padu gledanosti, strahujete li kako će film proći u bioskopima?

Strahujem, utoliko koliko mi je potrebno da vratim novac koji sam pozajmio i uložio. Ukoliko dođe, a nadam se da hoće, opet ću ga „ubaciti” u priče koje mi se motaju po glavi. Moja supruga mi često kaže da će napisati svoj prvi scenario „Život sa...”, jer ona najbolje poznaje moju ludost.

--------------------------------------------------------------------------

Treba se boriti za ličnu sreću

Šta smatrate najznačajnijim uspehom u dosadašnjem radu?

Preduslov za uspeh je preći put od ideje do premijere. Moj najveći uspeh je da mogu da proizvedem, režiram i igram u svom filmu. Ne znam kakva bi mi bila režija, kada bi neki producent na tacni doneo projekat i novac? Moji filmovi su moji pokušaji, a na publici je da ih oceni, jer sam pristrastan prema svakom od njih. Poslednji je najdraži jer je najzreliji. Kao stvaralac sam sazrevao od posla do posla. Sumnja, preispitivanje i nezadovoljstvo su moja pokretačka energija i stvaralačka iluzija. Ponosim se što živim od umetnosti, jer se uvek treba boriti za ličnu sreću.


Ivan Aranđelović
[objavljeno: 01.04.2007.]

 

Svi ostali CD ,DVD VHS Klikni ovde

 

 


 

 

 

Pop, Rock & Dance CD
  Najnovije
  The Best Of
  Kompilacije
  Dance
  Deciji
  Jazz i klasika
  Ostali albumi
Folk CD(Narodna)
  Najnovije
  The Best Of
  Kompilacije
  Starogradska & Romska
  Kola & Trubaci
  Izvorne narodne
  Ostali albumi
DVD
  Najnovije
  Filmovi
  Muzika folk
  Muzika rock
  Deciji
  Video kasete VHS
Ostalo
  Karte/Tickets
  Knjige
  Dresovi
  Slatikisi
   
  TOP LISTA
  SPECIAL OFFER
  ESSENTIAL CD's
azraciodeKarte