All DVD ,Goran Paskaljevic click here

Paskaljevicevi filmovi u Njujorku
Obicne price o obicnim ljudima
Autor: T. Nježic | 06.01.2008 - 00:05

Goran Paskaljevic, naš veliki reditelj, ima retrospektivu svojih filmova u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku od 9. do 31. januara. Priredio ju je Lorens Kardiš, viši kustos Odeljenja za film ove prestižne svetske institucije kulture, koja je po prvi put uprilicila retrospektivu reditelju sa Balkana, a na svom sajtu dala iscrpnu prezentaciju u kojoj se, izmedu ostalog, navodi:

"Odeljenje za film predstavlja prvu celovitu americku retrospektivu filmova Gorana Paskaljevica (r. 1947. godine u Beogradu), jednog od najcenjenijih evropskih režisera, u okviru koje ce biti prikazano cetrnaest igranih filmova i dva kratkometražna filma ovoga režisera, na novoj 35-milimetarskoj filmskoj traci sa engleskim titlom."

Data je i kratka biografija reditelja u kojoj se napominje da je Paskaljevic u ranoj mladosti provodio dosta vremena u beogradskoj Kinoteci u kojoj je radio njegov ocuh. "Sa dvadeset godina studirao je filmsku režiju na FAMU, cuvenoj praškoj filmskoj akademiji, tokom kratkog euforicnog perioda liberalizacije u Cehoslovackoj. Nakon sovjetske invazije, Paskaljevic se vraca u Jugoslaviju gde snima kratke filmove i dokumentarce za televiziju. Njegov prvi igrani film 'Cuvar plaže u zimskom periodu' (1976) pobrao je pohvale medunarodne kritike. Do vremena kada je završio 'Bure baruta / Kabare Balkan', nakon dvadeset dve godine rada i devet igranih filmova, postao je jedan od vodecih filmskih stvaralaca u istocnoj Evropi. Tokom 2001. godine, dok je bio u inostranstvu, Paskaljevic je snimio film u Irskoj pod naslovom 'Kako je Hari postao drvo'. Nekoliko godina kasnije vratio se u Beograd da bi snimio svoja dva najnovija filma 'San zimske noci' (2004) i 'Optimisti' (2006)."
Pre pojedinacnih podataka o svakom filmu dat je svojevrstan kriticarski osvrt: "Mada Pakaljevicevi filmovi imaju narativnu osnovu, pokrecu ih nemirni, neobicni i krajnje ljudski likovi, i cesto imaju iznenadujuce i maštovite obrte. Paskaljevic pronalazi neobicno u realnosti svakodnevice, a njegov realizam, poucen iskustvom politickih preobražaja kojima je bio svedok, prožet je ironijom. Napisao je: 'Lepota filma po meni ogleda se u njegovoj bliskosti životu. A da bi verno odslikao život, on mora da se koristi metaforom, baš kao i poezija'."
Pred retrospektivu svojih filmova u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku reditelj Goran Paskaljevic u kratkom telefonskom razgovoru za "Blic nedelje" kaže da užurbano u Parizu završava poslednje pripreme. Naime, tamo je uradio titlovanje svojih filmova na engleski, prethodno je obavio nimalo lak posao koji je podrazumevao nove kopije, kataloge, propratni materijal...
Kaže da su ga vec zvali iz "Njujork tajmsa", "Njujork vojsa" i drugih medija...
Govoreci o tome kakvu recepciju ocekuje, napominje da MOMA muzej u Njujorku ima svoju publiku, odnegovanu na kvalitetnom programu. "Baveci se novim kopijama ponovo sam odgledao svoje filmove i mogu da kažem da nijedan nije zastareo. Retrospektivu otvara 'Cuvar plaže u zimskom periodu', koji sam radio 1976. godine. Taj film govori o mladoj generaciji, bez posla i buducnosti, koja tražeci svoje mesto pod suncem odlazi u inostranstvo i završava u tunelu. Nije li danas, nažalost, isto ili još teže. Jer današnji mladi u odnosu na ondašnje nemaju ni cuveni crveni pasoš, a ni Evropa i Amerika više nisu tako otvorene za doseljenike."
U medijskom pracenju Paskaljevicevih filmova na raznim svetskim festivalima istice se da se ono o cemu on govori u svojim filmovima tice ljudi i u drugim sredinama.
"Mislim da to potice otuda što se svi moji filmovi bave jednostavnim, tzv. obicnim pricama, takode tzv. obicnim ljudima i njihovim emocijama. A to je ne samo prepoznatljivo, nego, prosto, tice se svih. Istina, svojevremeno su mi neki naši kriticari zamerali da mi filmovi nisu dovoljno ukorenjeni u domace tlo, da su previše globalni. No, gledajuci iznova svoje filmove imao sam osecaj da sam u nekom srpskom vremeplovu. Verujem da ce slican osecaj imati i publika i, osvetljeno s ljudske strane, bolje i drugacije razumeti ovu aktuelnu srpsku pricu u odnosu na onu kakvu znaju iz medija. Upoznace drugaciju Srbiju", rekao je Paskaljevic.
Svoja najnovija tri filma, u jednom od ranijih intervjua "Blicu", Paskaljevic je nazvao "srpskom trilogijom koja se tice poslednjih 15, 20 godina..."
"Nije to bilo planski. Ispostavilo se post festum. 'Bure baruta', film raden u drugoj polovini devedesetih, bio je prica o spiralnoj eskalaciji nasilja. Usledio je 'San zimske noci' koji se bavio autizmom. A zatim 'Optimisti', sa temom lažnog optimizma. Junaci naše istorije i junaci mojih filmova su živi ljudi sa svojim životima i pricama koji grotlu istorije daju drugu i drugaciju dimenziju", kaže Goran Paskaljevic za "Blic nedelje".