online prodaja originalnih CD &DVD

dr@dssound.comTel 416 421 7437. Home page klikni ovde

35 .beogradski fest 2007- 6 domacih filmova

Fest 07
Demontaža stvarnosti
Festivalski biseri: „Život drugih” i „Kako postati heroj”

Taman smo hteli da zaustimo kako ovogodišnji Fest većinom nudi „bajate” filmove o kojima se naširoko i nadugačko pisalo tokom prošle godine iz Berlina, Kana, Venecije, Soluna..., kako ga njegovo prekomerno vezivanje za dodelu Oskara definitivno, umesto u red festivala, svrstava među komercijalne filmske revije, kako su neki filmovi neopravdano skrajnuti u paralelne programe... Kad ono – stvarnost nas je ućutkala. Do današnjeg dana Fest je već pohodilo više od 80 hiljada gledalaca! I tako, sve eventualne kritike, prigovaranja, zanovetanja, neumitno padaju u vodu. Pred snagom radoznalog filmskog gledališta, najbolje je mirno se povući.

U tom i takvom duševnom miru lako je vezati se za neke od ovogodišnjih pravih festivalskih bisera, među kojima su, pre svega, (i verovali ili ne) premijerno prikazani domaći filmovi. Golubovićeva „Klopka” bio je pravi izbor za Festov početak, a srdačan prijem kod publike doneo je još mnogo poena ovom stilski ujednačenom urbanom trileru pravolinijske naracije i pojedinačno moćne glume. S njim je na festivalu započela i svojevrsna demontaža naše stvarnosti, oličena i u filmovima „Hamlet” Aleksandra Rajkovića, „Izabrao sam” Nedeljka Despotovića i „Kako postati heroj” Mladena Matičevića.

Bez želje da ulazimo u budući pravno-sudski galimatijas na relaciji autor filma – producenti (o tome je, uostalom, „Politika” temeljno pisala), ipak treba napomenuti da to nanosi mnogo štete a malo koristi, inače, zanimljivom i dovoljno intrigantnom „Hamletu”. Film je povučen sa Festa, ali oni koji su uspeli da ga vide na novinarskoj ili jedinoj zvaničnoj projekciji mogu da se slože da je Rajkovićeva ideja da izvođenje najpopularnijeg Šekspirovog komada smesti na jednu od velikih deponija, među žitelje romskog naselja, osvežavajuća, anegdotska, dovoljno vešto izvedena i dovoljno angažovana kako bi se izazvao željeni dijalog gledaoca sa turobnom zbiljom.

Iako ga krasi hermetičnost, dokumentarni film „Izabrao sam” Nedeljka Despotovića je dragoceni poslednji pozdrav glumačkom bardu Ljubi Tadiću čiji su dometi u našoj kulturi još uvek neizmerljivi, ali i delo koje kroz Tadićevo tumačenje Sokrata, prote Mateje i Beketovog Krapa, nudi i jedno od mogućih tumačenja naše epohe.

Najveće osveženje, bez sumnje, jeste duhovito egocentrični dugometražni dokumentarni film Mladena Matičevića „Kako postati heroj”, čije redovno bioskopsko prikazivanje posle Festa, apsolutno treba i preporučiti i podržati. Filmski reditelj Matičević pošao je od sledećeg: zakucao je na vrata sopstvene sredovečnosti, suočio se sa svojih 118 kilograma i nezadovoljstvom sa do sada postignutim u životu i rešio da pobedi sebe i okrene list tako što će istrčati 42 kilometra na Beogradskom maratonu (22. aprila 2006)! I, ne samo što je u tome uspeo, nego je i snimio zavidno uspešan (a krajnje niskobudžetski) film o pokušaju čoveka da svom životu vrati dostojanstvo, polet i uzbuđenje. O poukama, korisnim i za decu i odrasle, da i ne govorimo. I lično i rediteljski i producentski, Matičević je ovim zavodljivim, duhovitim ali i socijalno angažovanim delom uspeo da dokaže da je upornost jedna od najvažnijih ljudskih osobina i da sreća prati hrabre.

Autorska hrabrost (ali i podrška porodice, prijatelja, kumova, sportskih stručnjaka, koja je usledila tek posle niza podsmeha i neverice) duvala je u široka Matičevićeva pleća tokom nastanka čvrsto postavljenog, dobro skrojenog i ritmičnog 75 minuta dugog filma „Kako postati heroj”.

Među bisere valja svrstati i nemački film „Život drugih” debitanta Florijana Henkela fon Donersmarka, dobitnika nagrade Evropske akademije za film i, od pre neko veče, nosioca Oskara za najbolji strani film. E, tek kada se to desilo i kada je otkazano prikazivanje jednog od filmova iz glavnog programa, selektor se dosetio da bi ga mogao prikazati i u Velikoj sali „Sava centra” (petak, 2. mart), pošto je dvorana Doma sindikata pre nekoliko dana bila dupke puna jer beogradska publika, čini se, ima bolje informacije od Festovih graditelja. Kako bilo, ovaj film ne treba propustiti a bilo bi dobro i kada bi ga profesori FDU za dobro svojih studenata uvrstili u obavezno gradivo – sa kakvom se snagom i znanjem može snimiti debitantski film.

Radnja filma „Život drugih” smeštena je u 1984. godinu u istočni Berlin, u vreme kada u istočnoj Nemačkoj iz sve snage još uvek dejstvuje oko 200 hiljada doušnika i još toliko marljivih poslenika Štazija (državna bezbednost), koji špijuniraju, prisluškuju, prate i hapse sve i svakoga, u najstrožoj diskreciji i poznatog pisca Georga Drajmana i njegovu devojku, slavnu glumicu Kristu-Mariju Ziland. Oni su u nadležnosti oficira bezbednosti Vislera koji preuzima nadzor nad svakim detaljem iz njihovih života, uključujući i svaku izgovorenu reč. Sve troje doživeće tragične posledice sveopšte državne paranoje u ovom filmu gotovo klasične režije, čvrste naracije, stilske čistote i besprekornog baratanja elementima priče, zvuka i slike. Film koji još dugo neće izaći iz gledaočeve glave. A to je ono pravo.

Dubravka Lakić

 

Najavljen 35. beogradski Fest

Šest domaćih filmova

Među gostima festivala i Bob Rafelson – u radnom programu „B2B”

 

U programima predstojećeg 35. Festa, koji će biti održan u Beogradu od 23. februara do 4. marta, premijerno će biti prikazano čak šest domaćih filmova, najavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Miroljub Vučković, umetnički direktor Beogradskog međunarodnog filmskog festivala.
Fest će biti otvoren premijerom domaćeg filma „Klopka” Srdana Golubovića, a do 4. februara biće prikazano još pet domaćih ostvarenja: „Hamlet” Aleksandra Radojkovića, „Dva” Mladomira Puriše Đorđevića, „Film noar” Srđana Penezića i Rista Topalskog, realizovan u srpsko-američkoj koprodukciji, „Kako sam postao heroj” Mladena Matičevića i dokumentarni film „Zabranjeni bez zabrane” Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića, o zabranjivanim filmovima u „crnom talasu” jugoslovenske kinematografije.

Tokom deset festivalskih dana biće prikazano 80 filmova, najavljuju organizatori, a Fest će biti zatvoren projekcijom filma „Kajman” Nanija Moretija.

Programska celina „Evropa van Evrope” od ove godine je takmičarskog karaktera. Program će se odvijati u Domu sindikata u Beogradu gde će biti prikazano osam filmova iz zemalja koje nisu članice Evropske unije ili su geografski van „starog kontinenta”, ali su pod evropskim kulturnim uticajem. O najboljem filmu ovog programa odlučivaće tročlani međunarodni žiri, a jedinog domaćeg predstavnika delegiraće ekskluzivni medijski sponzor „Politika”, koji će biti i darodavac nagrade – vrednog umetničkog dela.

Dolazak na ovogodišnji Fest do sada su potvrdili: Niki Karimi, rediteljka iranskog filma „Nekoliko dana kasnije”, Ognjen Sviličić, reditelj hrvatskog filma „Armin”, Boris Hlebnjikov, reditelj ruskog filma „Slobodno lebdenje”, Andrea Štaka, rediteljka filma „Gospođice”, i Bob Rafelson, autor filma „Pet lakih komada” i rimejka klasika „Poštar uvek zvoni dva puta”.

Fest će ugostiti i delegaciju filmskih stvaralaca iz Nemačke na čelu sa Oskarom Relerom, rediteljem filma „Elementarne čestice”, koji će predstaviti program „Nemačko putovanje” – celinu posvećenu novijoj nemačkoj produkciji. U okviru ovog programa biće prikazan i film „Tuđi životi” Florijana Fenkela fon Donersmarka, dobitnika nagrade Evropske filmske akademije za najbolji film u prošloj godini.

U okviru radnog dela Festa „B2B”, koji predstavlja susret filmskih profesionalaca, ove godine biće dodeljene tri nagrade u vrednosti od po 7.000 evra za tri najbolja projekta u razvoju. Ovaj vrlo važan deo Festa sadržaće i koprodukcioni market, prezentaciju izabranih domaćih projekata, niz sastanaka sa ciljem da se ostvari nova saradnja i koprodukcija, kao i predavanja iz stručnih filmskih oblasti.

Prodaja karata za predstojeći festival počinje 1. februara, a cene su na nivou prošlogodišnjih, od 150 do 250 dinara.


I. Aranđelović
[objavljeno: 11.01.2007.]

 

 


 

Svi ostali CD ,DVD VHS Klikni ovde




 

serbparty azraciodeKarte