DSSound - music from yugoslavia - muzika iz jugoslavije Poljoprivredno gazdinstvo DJURIN - Narudzbine tel 013 626 036 // 064 22 46 182
e-mail: dr@dssound.com | Phone: (416) 421-7437 | Toll free 1 877 DSSOUND/Shiping world wide, original cd dvd / Saljemo u sve zemlje sveta, originalne cd , dvd

Contact

Ako volite prave stvari

Kupite direktno od proizvodjaca -Bantski Brestovac -10 km od Panceva

Pogledajte video o lubenicama paprikama i mukama povrtarskim (nije lako to raditi) Jul 2011

Kod nas mozete kupiti rano povrce (mladi krompiri,krastavci,salata,mladi luk, lubenice , papriku,ajvar)

DOMACI AJVAR od pecene paprike

Rucno pravljen od pecene i oljustene paprike,domaci ajvar przen i BEZ KONZERVANSA pasterizovan i spakovan u tegle od 750 grama.Ljuti ili blagi.

Ogranicena kolicina , narucite na vreme.

 

Ajvar se pravi na farmi DJURIN u Banatskom Brestovcu, od paparike koju oni proizvode.

Kada jednom probate pravi DOMACI AJVAR sve ce vam biti jasno.

Cena od 3,5 - 4,5 Evra tegla od 750 grama.

Narudzbine na telefone

064 22 46 182

013 626 036.

Za kolicine vece od 50 tegli donosimo na adresu kupca (BG , Novi sad)

    

Na ovoj farmi mozete kupiti (na malo ili veliko )

-SVEZE PAPRIKE na malo ili veliko (jun -oktobar).Pogledajte slike

 

     

     

-LUBENICE Vrhunskog kvaliteta (jun -avgust)

    

-Rano povrce (maj - jun )

Paprikijada Banatski Brestovac 2011

Pogledajte koje su idealne lokacije u Srbiji za proizvodnju organske hrane.

Broj 12 je PONJAVICA reka koja prolazi kroz Banatski Brestovac.

Sve njive na kojima se gaje paprike i lubenice kao i ostali proizvodi su u neposredbnoj blizini Ponjavice.

 

Ogranska hrana

Organska hrana – šansa Srbije
Poljoprivrednici moraju da ispune mnoštvo uslova kako bi njihovi proizvodi bili potpuno prirodni. – Srpski brendovi, poput kajmaka, sira ili cvaraka moci ce da postanu organski, tek kada i stocari prihvate norme
Šta je to organska hrana i u cemu se takva poljoprivreda razlikuje od konvencionalne? Da li sjenicki sir, srpski ajvar ili leskovacke paprike mogu da se okite tim prestižnim znakom?

Od kada organska hrana domacih poljoprivrednika sve lakše pronalazi put do potrošaca, uveravanja strucnjaka da su takvi proizvodi kvalitetniji od onih koje inace kupujemo postala su sve glasnija. I dok evropsko tržište vapi za organskom hranom, postavlja se pitanje koliko je prosecan srpski potrošac uopšte informisan o njenim osnovnim karakteristikama. Znanje naših sugradana o organskoj hrani završava se, pokazuje istraživanje „Politike”, uglavnom na definiciji da su to zdrave namirnice proizvedene bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija. Strucnjaci, medutim, isticu da proizvodaci moraju da ispune i niz drugih uslova u uzgajanju kako bi neka hrana mogla da ponese epitet zdrave, organske.

– Uslovi za otpocinjanje ovakve proizvodnje izuzetno su strogi. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog dubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva. Važno je i da voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni – objašnjavaju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Najveca dilema proizvodaca je kakvo zemljište odabrati. Strucnjaci objašnjavaju da ne postoje tacno odredene lokacije u Srbiji za organsku proizvodnju i da je cak 80 odsto zemljišta plodno tle za ovakve useve. Na svakoj parceli koja ispunjava opšte uslove mogu se proizvoditi organski proizvodi. Potrebno je, ipak, udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojim se poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan nacin. Povrtari moraju dobro da pripreme i ociste zemljište za ovakvu proizvodnju. Najbitnije je ispoštovati period konverzije, odnosno vreme potrebno da se sa standardne proizvodnje prede na organsku.

Da li proizvodac ispunjava sve uslove procenjuje ovlašcena sertifikaciona organizacija, na osnovu cijeg izveštaja se izdaje odobrenje.

– Proizvodacima organskih proizvoda nije potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom. Ali, moraju da zakljuce ugovor sa jednom od ovlašcenih sertifikacionih kuca koje kontrolišu i sertifikuju organske proizvode – kaže Jelena Milic, savetnik za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede.

Površine pod organskom proizvodnjom povecane su cetiri puta u odnosu na jun prošle godine. Prema nezvanicnim podacima, zasadi organskih kultura prostiru se na oko 350.000 hektara, ali nije poznato koliko je onih koji se bave ovim poslom.

Preciznih podataka nema jer pored sertifikacionih organizacija koje imaju ovlašcenje od Ministarstva poljoprivrede (i koje mesecno dostavljaju podatke o zasejanim površinama) postoje i one koje u Srbiji rade „na crno”.

To ukazuje da je i ovo tržište vec podleglo malverzacijama i da je sve više neovlašcenih, stranih sertifikacionih kuca koje nude svoje usluge potencijalnim proizvodacima. Pojedine su, istina, renomirane, ali izbegavaju da se registruju pravdajuci se komplikovanom procedurom. Neke su u postupku za dobijanje dozvole, ali vecina, u suštini, izbegava dodatne troškove i zapošljavanje domaceg kadra, a u neobradenim srpskim oranicama i neukim proizvodacima vide veliku šansu za zaradu.

Proizvodi koji su dobili sertifikat oznacavaju se oznakom „Organski proizvod”. Uslovi su strogi, ali u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvodaca.

Dok nutricionisti tvrde da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju svakodnevno kupujemo, strucnjaci objašnjavaju da je zdravija. Oni kažu da organska hrana ne sadrži aditive, dok se u neorgansku dodaju veštacki zasladivaci, boje i arome.

– Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožda i cak 125 odsto kalcijuma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom – objašnjava Branko Cicic, predsednik fonda „Organska Srbija” i dodaje da zbog toga organska hrana ima znatno više vitamina i minerala.

I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tacno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upuceni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike. Dozvoljeno je, objašnjavaju hemicari, korišcenje niza fungicida (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija, kao i preparata koji se dobijaju od biljaka, kakve su neven i kadifica. Medu organskim proizvodacima je narocito popularan „blauvit” fungicid, koji sadrži bakar, ali koji se brzo i lako razgraduje i uopšte ne prodire u plod, naravno ukoliko se ne prska u vreme cvetanja. Organsko povrce i voce se, stoga, po izgledu malo razlikuje od standardno uzgajanog.

U Srbiji su se devedesetih godina zvanicno pojavili prvi proizvodaci organske hrane, a trend rasta se u poslednje vreme intenzivira. Najviše se gaje povrce, voce i žitarice, vecina organskih proizvoda se izvozi. A kako je proces proizvodnje skuplji i komplikovaniji, to se održava i na cenu. Organski proizvodi su kod nas i do 40 odsto skuplji u odnosu na produkte konvencionalne poljoprivrede.

Malo je poznato da se prica o organskoj hrani ne završava na zelenišu i hlebu. Postoji organsko meso, sir i mleko, ali u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se upustili u tako zahtevnu i skupu proizvodnju. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi racuna o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Na organske cvarke ili kobasice srpski potrošaci, ipak nece cekati još dugo, buduci da su pojedini stocari vec poceli da gaje svinje mangulice na potpuno prirodan nacin.

Možda ce i srpski brendovi, poput kajmaka i sira moci da postanu organski, ali tek kada se uzgajivaci krava, ovaca, koza opredele da od pocetka do kraja procesa proizvodnje ispune ove uslove.

Kupac treba da zna i da prepozna organski proizvod. Danas se termini poput eko, bio, organik koriste i za proizvode koji nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje.

– Domaci sertifikovani organski proizvodi moraju da budu obeleženi oznakom „Organski proizvod”, kodom ovlašcene organizacije i prepoznatljivim nacionalnim znakom – objašnjava Jelena Milic.

Osim toga, potrošaci bi valjalo da obrate pažnju kako im neko ne bi poluproizvod prodao kao organski. Jer, kako nalažu propisi, kulture koje se uzgajaju na zemljištu koje još nije ocišceno od hemikalija moraju da imaju oznaku koju verovatno još niko nije video – „Proizvod iz perioda konverzije”.

Ivana Albunovic – Jelica Antelj – Stefan Despotovic

-----------------------------------------------------------

Hleb za dubok džep


Proizvodnja organskog hleba u mnogome se razlikuje od proizvodnje uobicajenih vrsta. Ceo proizvodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znaci da pšenica, jecam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu prskani pesticidima i herbicidima, vec su šticeni i dubreni prirodnimsredstvima.

Žitarice se melju na kamenu. Zbog toga su troškoviproizvodnjeorganskog hleba viši. Nemoguce ga je, poput belog, pazariti za 38 dinara. Organski hleb od 300 grama košta 109 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takode 300 grama staje 139 dinara.

-----------------------------------------------------------

Velika mogucnost za izvoz

Ukupna tražnja za organskim vocem na beogradskom tržištu prošle godine bila je veca od ponude. U zapadnim državama jagma za organskom hranom je još veca, pa tako u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Da li je to signal našim mladim poljoprivrednicima da intenziviraju proizvodnju organske hrane?

U Privrednoj komori Srbije saglasni su da organska hrana može da bude izvozna šansa Srbije, ali podsecaju da je za to možda još rano.

– Kod nas, pa i u inostranstvu, još preovladuje konvencionalna poljoprivreda. Tako ce biti još dugo, a i zakonodavstvo za ovu oblast je tek formirano. Nedostaju nam i kvantitet i kontinuitet u proizvodnji organske hrane. Ali to ne znaci da od proizvodnje organske hrane treba odustati. Tražnja za takvim proizvodima postoji u zemljama Evropske unije, pa svakako treba ulagati u ovu oblast poljoprivrede To ce svakako biti izvozna šansa Srbije, ali tek za otprilike pet godina – kaže Milan Prostran, iz Privredne komore Srbije.

-----------------------------------------------------------

Rast proizvodnje u svetu

Proizvodnja i prodaja organskih proizvoda i bilja beleži stalan porast, a organska poljoprivreda se praktikuje u oko 120 zemalja sveta. Prema podacima iz 2007. godine, pod obradom je 31 milion hektara na 633.891 registrovanoj farmi, što je manje od jednog procenta poljoprivrednog zemljišta u svetu. Države sa najvecim organskim površinama su Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hektara) i SAD (1,6 miliona hektara). Rast površina pod organskom proizvodnjom najveci je u Severnoj Americi i Evropi. U odnosu na 2004. godinu porast ovih površina na oba kontinenta je za po pola miliona hektara, što je rast od gotovo 30 procenata.

Najveci proizvodac organskih citrusnih plodova je Italija, najveci proizvodac organske kafe je Meksiko, a najveci proizvodac kakaoa Dominikanska Republika. Lideri u proizvodnji organskog grožda su Italija, Španija i Francuska. Španija i Tunis su najveci proizvodaci organskih maslina. Vrednost svetske proizvodnje ove hrane dostigla je 23 milijarde americkih dolara.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------